Otkriće sveta u stripu, br.7
Kakvi su bili - dobri ili rđavi?
Klasično pitanje u vezi sa španskim konkvistadorima. Međutim, nije dočekan XX vek pa da im se presudi. Već u drugoj polovini XVI veka Englezi su energično žigosali španska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogorčenje je sigurno bili podstaknuto željom da zamene Špance u kolonijama u Americi.
U stvari, niko nije sa toliko žara osudio ispade osvajača, niti branio Indijance, kao španski dominikanac Bartolomeo de Las Kasaš. Španija se može dičiti što ga je saslušala, štampala njegove knjige i, barem delimično, poslušala njegove savete. On sam je, pre svega, mirne duše iskorišćavao svoje robove. Kad su mu stavovi postali plemenitiji, on je, da bi spasao Indijance od potpunog istrebljenja, predlagao da se uvezu i robovi iz Afrike. Proći će godine dok ne uvidi svoju novu grešku. Ideja o prirodnoj jednakosti svih ljudi, tako jednostavna, ipak nije došla spontano. U ono vreme je ta ideja vrlo teško prihvatana.
Tim pre ne možemo optuživati zbog nedostataka čovečnosti: pustolove, zaslužne vojnike, siledžije, grubijane i neznalice, od kojih je uglavno bila sastavljena španska vojska. I sami ratnici koji se ne plaše smrti i kojima je hrabrost bila na prvom mestu, sukobljavali su se sa drugim ratnicima, ništa manje hrabrim, ništa manje okrutnim, koji se isto tako nisu plašili smrti.
Međutim, mnogo je teže shvatiti pokolj čitavog stanovništva koje je novajlije dočekalo bez trunke podozrenja. Dok su mučenja zarobljenika kod Indijanaca imala religiozno značenje (zarobljenike su jeli da bi prisvojili njihovu moć; žrtvovali su ih bogovima da bi se uspostavio kosmički red), Španci su najčešće mučili svoje zarobljenike da bi im izvukli zlato.
Po cenu nadljudskih napora konkvistadori su otrkili jednu originalnu civilizaciju, a zatim su potčinili Indijance do te mere da su ovi zauvek političku vlast prepustili Evropljanima. Čim su otkrili tu civilizaciju, Evropljani su je uništili: »Toliko gradova sravnjenih sa zemljom« - pisao je Mantenj - »toliko istrebljenih naroda, toliko miliona ljudi sasečeno mačem. Najlepši i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temelja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehaničke pobede«.
уторак, 2. јун 2020.
Priča o junaku
Veseli četvrtak, Nova Zlatna Serija br. 17 Ova pustolovina Džerija Drejka originalno je objavljena u septembru 1996. kao treći broj Mister...
-
SekStrip, broj 5 Dnevnik, Novi Sad 1989. John Cleland Adaptacija J.M. Lo Duca Crtež Philippe Cavell
-
Veseli četvrtak Dilan Dog, br. 66 Datum izdavanja: 07. feb 2013. Scenario: Luigi Mignacco Crtež: Corrado Roi 96 strana Sa malom, a...