Osvajanje Meksika: Istorijska zagonetka
Da je Španija ekspediciji u Meksiko posvetila sve svoje snage, pobeda bi bila manje čudna. Međutim, hiljadama asteških ratnika Kortes je suprotstavio svega 300 pešaka, 15 konjanika, 10 topova. S tom šačicom ljudi on je postao presuditelj u borbama između indijanskih plemena, donosio zakone, ubirao porez, čestitao jednima, koreo druge, sve u ime Karla V, kao da je ta zemlja oduvek bila njegova.
Međutim, kao i Španjolci, ni asteški ratnici nisu znali za strah. U više navrata, Kortes im je ponudio da se predaju i sklope mir pošto ih je na hiljade pobio topovskom paljbom desetkujući njihove jurisne kolone... Odgovor Asteka je bio da im je smrt milija od ropstva.
Da li je surovost konkvistadora uopšte mogla da impresionira Asteke? I oni su svoje carstvo izgradili istim postupcima: kao poslednji koji su stigli u dolinu Meksika, i oni su podjarmili brojne narode, moćnije i civilizovanije od njih, zahvaljujući ledenoj surovosti i kultu smrti.
Španjolci su pri svom dolasku izazvali sujeverni strah... Jedan stari prorok najavio je povratak boga Kuetzalkoatla, belog, bradatog, poreklom sa Istoka. Uz to, konji i arkebuze bili su im nepoznati.
Meksikanci su živeli u strahu sve do dana kad nisu otkrili da su osvajači ljudi kao i oni.
Drugi Kortesov adut: neslaganja među Indijancima, koja je vešto iskoristio. Vlast asteškog carstva tako je teška da su potčinjeni narodi spremni da se udruže sa Španjolcima protiv bivših gospodara. No ono što je uvek odlučivalo bila je osvajačeva smelost.
1522. završeno je osvajanje. Za četiri godine Nova Španija uključena je u posede Karla Petog. Galije koje isplovljavaju iz Vera Kruza nose u Španiju zlato i srebro Novog sveta.
Tek sto godina kasnije zapaziće se da je to iznenadno bogatstvo upropastilo Španiju mnogo pouzdanije no što bi to učinio niz vojnih poraza...
