Evropa otkriva jedan narod
Brazil nije ostavio nikakav utisak na ljude koji su ga prvi otkrili. U njega su došli slučajno, odmorili se i skoro odmah otišli dalje, ostavljajući za sobom bogatu, zelenilom obraslu zemlju prepunu majmuna i papagaja. Stvari bi sasvim drukčije izgledale da su u njoj našli zlato, srebro ili drago kamenje. Ali ta zemlja mogla je da im ponudi samo brazil, crveno drvo koje je korišćeno za bojenje tkanina, po kome je i zemlja dobila ime.
Međutim, postepeno, kod Evropljana se budilo interesovanje, ne za Brazil, već za njegove stanovnike, koje su uporno nazivali Indijancima zbog prvobitne greške Kristofora Kolumba koji je verovao da je pristao u Indiju.
Papinom arbitražom 1494. godine zemlja je dodeljena Portugaliji. Međutim, mnogi nemački pustolovi i francuski moreplovci došli su u nju u traganju za bogatstvom i pustolovinom. Mnogobrojni Francuzi napustili su civilizaciju da bi se nastanili usred Indijanaca Tupi. Tu su se ženili i, tvrdi se čak da im se to svidelo.
Sa svoje strane, Indijanci Tupinamba putovali su u suprotnom pravcu. Kad je Anri II svečano ušao u Ruan, 1550. godine, u njegovu čast priređeno je indijansko slavlje sa igrama i ceremonijama. U gradu je tada bilo pedeset Indijanaca koji su igrali sebe i dvesta pedeset dobro obučenih mornara koji su izigravali divljake. Ukrase, perjane oreole i oružje, dali su sami stanovnici. Sve ovo ukazuje na to da je već tada postojala bliskost između Indijanaca i Francuza.
Brazilski Indijanci uticali su na duhove mnogo više nego carstvo Asteka i Inka. U Meksiku, U Peruu, osvajači nisu zatekli ništa što već nisu poznavali: državu, hijerarhijsko društveno uređenje, ratnike, sveštenike, ropstvo, rad. Sve je to već postojalo u Evropi.
Indijanci u Brazilu nisu znali ni za trgovinu ni za novac; nisu imali pismo. Nisu znali za nejednakost u materijalnom smislu; niti su imali gospodara, ni zakona: bila je to monarhija na bazi ravnopravnosti. Hodali su goli, nisu radili. »To su narodi«, zaključuje Montenj, koji ih opisuje prema pričanjima putnika Andre Trevea, »još vrlo bliski svojoj prvobitnoj naivnosti« i kojima su »još rukovodili prirodni zakoni«. Čistiji su od Evropljana, zato što još nisu iskvareni civilizacijom kao oni. Ali upravo zbog toga su i osetljiviji i, za četiri veka, kao što je predskazao Montenj, civilizacija ih je uništila.
