Zašto smo izabrali Aziju?
30 novembra 1932*, veliki amfiteatar Sorbone nije mogao da primi sve one koji su te večeri proslavljali povratak članova Sitroenove ekspedicije u centralnu Aziju (...). Slušajući šta je te večeri, u prisustvu maršala Petena, generala Vegana i generala Guroa, rekao maršal Franš d'Epere, predsednik Geografskog društva, i saznavši za dodeljivanje Velike zlatne medalje, bio sam izuzetno ponosan zato što se tim visokim priznanjem nagrađuju desetogodišnji napori i uzbuđen što se, preko počasti dodeljenoj meni, u stvari odaje pošta uvaženom pokojniku, mom velikom prijatelju Žoržu Mari Hartu (...).
Neumorni i strasni zaljubljenik u transkontinentalna putovanja Žorž-Mari Hart je još 1928. počeo da sanjari o tome kako da svoj istraživački ekspedicij nastavi kroz Aziju.
Zašto je baš izabrao Aziju?
Zašto baš nju pre nego ostale kontinente? Zato što karta Azije, više od karte Afrike, privlači čoveka sa Zapada gustinom svojih masiva, svojom neprozirnošću, karakterom protoplazmatične mase, ogromne i bez jezgra, u kojoj se stiče utisak da ljudski život priliče u periferne zone udaljavajući se od epicentra koji je samo jedna velika pusta depresija.
Međutim, te azijske pustinje razdvajaju ogromne ljudske mase: Kineze od Rusa, Induse od Mongola. Ne bi li se mogle pronaći nekadašnje trase »Puta svile«, kojima je nekad, u sedmom veku, prošao kineski hodočasnik Hjuan-Cang a u trinaestom veku veliki venecijanski putnik Marko Polo? Postoji li mogućnost da se za saobraćaj otvori taj veliki kuloar kroz koji bi se odvijala trgovačka razmena između Kine, Persije, Arabije pa čak i Evrope?
Zar automobil budućnosti ne bi mogao da odigra ulogu agenta za vezu između naroda koji se ne poznaju?
Kao i ranijih godina, odlučio sam da potpomognem pripremu treće ekspedicije Hart Oduen-Dibrej koja bi obuhvatila sve oblasti: naučnu, umetničku, privrednu.
Andre Sitroen
* Odlomak iz predgovora Andre Sitroena, objavljenog u knjizi »Žuto krstarenje« Žorža Le Fevra, Izdavačke kuće Plon, 1933.
