Prirodnjak oko sveta
Kad se Čarls Darvin ukrcao na »Beagle« (Bigl), poreklo čoveka, biljaka i životinja još se objašnjavalo Biblijom po kojoj je, jednom zasvagda, Bog stvorio vrste ovakve kakve ih mi danas vidimo.
U svojoj dvadeset drugoj godini Darvin još nije znao za koju karijeru da se opredeli. Jedno za drugim, isprobao je bio skupljanje raznoraznih zbirki, povrtarstvo, proučavanje ptica i insekata, pisao stihove, slikao pejzaže. Počeo je i da studira medicinu pa ju je napustio. Jedno vreme se spremao i za protestantskog sveštenika. Bio je trošadžija, sanjar i čovek koji mnogo ne brine. Velika uteha svim trošadžijama, sanjarima i ljudima koji mnogo ne brinu na ovom svetu je ta da je jedan od njih tvorac najplodnije teorije moderne biologije.
Istini za volju, moramo reći da je na posao prionuo isto onako revnosno kao što je nekad sanjario. Dok je putovao brodom, u Darvinovoj glavi začela se teorija o evoluciji. Kad je na Galapagpsu sreo trinaest vrsta zeba koje su se međusobno razlikovale samo po obliku kljuna, teško mu je bilo da se složi da ih je takve stvorilo »proviđenje«. Verovatnije je bilo da se ta razlika ispoljila postupno, evolucijom od jednog davnog pretka.
Ostalo je da se pronađe mehanizam te evolucije. Još 1836. godine, čitajući Maltusa, Darvin je došao na ideju o prirodnoj selekciji. U neprekidnoj borbi za život, samo najsposobnije životinje uspevaju da prežive. Priroda odstranjuje najslabije i stvara nove vrste koje poseduju neophodne karakteristike. Tako, na Maderi, morski vetrovi odnose na pučinu, što znači u smrt, skarabeje koji najbolje lete. To omogućava vrsti skarabeja bez krila da se razvije na račun prvih.
Darvinu je bilo potrebno preko dvadeset godina rada da bi dokazao svoju teoriju (»O poreklu vrsta«, 1859. godine) i tek 1871. godine osmelio se da objavi logičan zaključak svojih istraživanja: i čovek je životinja kao i sve druge. Ljudska vrsta je rezultat evolucije.
Andre Berelović
