Ka vertikali polarne zvezde
Mnogo pre nego što je ijedan čovek stigao do polova, bile su poznate njihove izuzetne osobine: kad se čovek nalazi na Severnom polu, ma kuda da krene, on ide prema jugu. Pol je mesto gde se seku svi zemaljski meridijani a istovremeno i najmanji uporednik: 90° širine svodi se na jednu tačku. Pol u godini ima samo jedan dan i jednu noć, dugačke po šest meseci. Ove osobenosti dosta su zanimljive, ali da li do te mere da se zbog njih krene na tako dug i opasan put u najveću pustoš na svetu?
Tu sad već svoj udeo ima i mašta. Još od renesanse, Pol je bio okružen gotovo čarobnim oreolom. Verovalo se da vode ogromnog Okeana koji oplakuje Zemlju poniru u džinovske pećine, iskopane posred leda na Južnom polu (Edgar Po će se toga seliti pišući Pustolovine Artura Gor-dona Pima). Severne pustinje naseljavane su čudovišnim ljudima, ljudima samo s jednom nogom, ljudima bez glave, stvorenjima sa psećom glavom i drugim izmišljotinama, prihvaćenim od srednjeg veka. XIX vek, izvanredno ceneći nauku, naravno, nije verovao u te gluposti. Kako onda da se objasni neverovatna upornost istraživača polova? Nisu računali da će se obogatiti niti su se nadali da će u tim pustošima pronaći neki nepoznati narod; čak i geografsko ispitivanje u osnovi je samo izgovor. Želja im je bila da prvi osvoje »zemlje tišine, hladnoće i noći«, da se nađu, pa ma samo za jedan ili dva dana, tačno u vertikali polarne zvezde.
Međutim, te oblasti nisu puste. Milenijama, ljudi tamo žive u gotovo apsolutnoj izolovanosti. Koristeći kosti, kožu, meso divljih zveri, oslanjajući se samo na svoju razboritost, uspeli su da opstanu u toj nenaklonjenoj im sredini. Za Eskime se zna od XVI veka, ali tek od kraja prošlog veka prvo su Skandinavci, zatim Amerikanac Piri, došli na ideju da ih oponašaju: u odeći, saonicama sa psećom vučom, lovu na medvede i foke, dodajući tome pušku, konzerve, skije. S takvom opremom uspeli su da savladaju teškoće dalekog Severa.
Najzad, stigli su i do Severnog pola! Šta su čudesno tamo zatekli? Led, sneg, hladnoću, sante. To je samo jedna geografska tačka, zamišljeno mesto koje se ni po čemu ne razlikuje od svoje okoline. Od renesansnih maštanja do utvrđivanja činjeničnog stanja XX veka meri se put koji je prešla geografija. Era naučnih istraživanja može da počne.
