Trag gvozdenog konja
»Ko nosi kecelju, suknju, papuče, čarape, kaput i stalno pije vodu kroz rukav? (Engleski nazivi za razne delove lokomotive.)« glasi zagonetka američkih železničara. Odgovor: lokomotiva! Jer, uzalud su joj davali imena PREDSEDNIK LINKOLN, ATILA, NOSOROG, OTELO, za Anglo-Saksonce lokomotiva, kao i lađa, uvek ostaje »žena«. Isto kao što dobar kapetan voli svoj brod, mašinovoda obožava svoju mašinu, glača je, pazi i poslednji će je napustiti u slučaju nesreće.
Nigde kao u Sjedinjenim Državama železnica iz herojskih vremena nije toliko palila maštu ljudi: strasnih inženjera, gramzivih poslovnih ljudi, neustrašivih mehaničara i putnika željnih pustolovine, a ne Ireba zaboraviti ni živopisnije ličnosti: Indijance, varalice i odmetnike. »Toga dana videli smo vaš prvi voz. Kad je prošao pored nas, pomislili smo: Liči na lulu belog čoveka kad je puši.« Ovako je mladi čejenski ratnik Dikobraz prokomentarisao svoj prvi susret sa vozovima Pacifičkog društva 1867. godine. Zatim su Indijanci počeli da prilaze pruzi »da bi videli kakvu vrstu traga voz ostavlja iza sebe«. Sledeći će izbaciti iz šina, opljačkati ga, i ratnici će se zabavljati obigravajući oko njega vukući za sobom trube pamučnog platna i muslina, vezane za rep ponija.
Petog maja 1865. godine, odmah posle svanuća, prepreka postavljena na kolosek izazvala je iskliznuće iz šina na pruzi Sent-Lujis - Činčinati. Kavaljerski poštedevši dame, odmetnici su muškim putnicima oduzeli novac i sve što je bilo vredno. To je prvi oružani napad na voz u istoriji Sjedinjenih Država, ali će za njim uskoro da uslede mnogi drugi: Džesi Džems, Rub Burou i čuvena banda Renoovih, četiri brata i sestra. Lopovi su operisali manje grubo: jednostavno su na kartama perušali rudare i stočare sa Zapada, naivne a prepune para. Najčuveniji je bio Kanada Bil. Kad ga je sudija iz Omahe osudio da plati kaznu od 10 dolara, on je dao 110 izjavljujući: »Pošto taj novac ide u školsku blagajnu, treba obrazovati SVU decu«. Isti taj Kanada Bil poznat je i po svojoj ponudi Pacifičkom društvu da mu za 10.000 dolara, koje bi mu on godišnje plaćao, dozvoli da slobodno operiše po njegovim vozovima.. . Direktor je to odbio.
Oko 1900. godine Amerika se menja: bizoni i Indijanci iščezavaju, banditi, varalice na kartama pronalaze druge žrtve. Vozovi time postaju tačniji ali putovanja gube od svoje živopisnosti.
Andre Berelović
