Rimljani i geografija
Sveskom »Izvori Nila« Rim se prvi put pojavljuje u »Otkriću sveta u stripu«, i to sasvim opravdano. Rimljani po prirodi nisu bili radoznali. Grčki i feničanski moreplovci imali su smelosti da se otiskuju na nepoznata mora, oplovljavaju Afriku, dođu, možda, i do Islanda. Ali, Rimljani ne! Oni su praktičan narod. Kroz usta Anhiza, Enejinog oca, Vergilije je rekao:
Drugi će bez sumnje bolje umeti da izvajaju sliku sveta u bronzi ili mermeru;
bolje da brane u sudnici; vernije prikazu nebeska kretanja ili pojavu zvezda.
Nemoj zaboraviti, Rimljane, da si ti predodređen da komanduješ svetom, da svetu nametneš mir.
Da štediš pojedine i obuzdaš ohole.
„Eneida", pesma Vl, stihovi 846-852.
Kulturni skorojevići Rimljani, koje su Grci svemu naučili, nisu čak bili ni dobri učenici. Grčki matematičari i astronomi odredili su zemljin oblik, izračunali joj prečnik i geografsku širinu glavnih gradova poznatog sveta. »Sve su to gluposti!« izjavio je Lukrecije koji se hvalisao da je filozof i nastojao da obori teoriju o antipodima, koju je pripisivao stoicima:
Te budale isto tako tvrde da ispod nas žive živa bića,
glavom dole okrenutom, pa ipak ne padaju,
kao i da se sa zemlje na kojoj mi živimo ne može odleteti u nebo...
Kad oni vide sunce, pred nama se pale zvezde;
ovde zima tamo leto, naizmenično se smenjuju, kao i njihovi dani i naše noći.
Samo budale mogu verovati u takve besmislice.
„O prirodi stvari", pesma I, stihovi 1061-1068.
Geografija ne zaslužuje da joj se poklanja pažnja:
A kad me godine budu sprečile da uživam u ljubavi,
i po crnoj kosi mi bude popadalo inje,
tada će nastupiti vreme kad ću proučavati prirodu.
Propereije, „Elegije", knjiga III, V, stihovi 23-25.
Sva sreća što je bilo i drukčijih Rimljana, trgovaca, topografa, tvrdoglavih vojnika. Oni su izmerili svoje carstvo i odredili mu granice. Ti anonimni vojnici prodrli su uz Nil sve do Bahrel-Gazala. Ali, upoznajte se bolje sa njihovom istorijom: imena su izmišljena, kao i mnoge epizode, međutim, u suštini, ona odgovara onome što su o njoj pisali Seneka i Plinije Stariji.
Andre Berelović
