Istraživači „lepe epohe“
Početak 1911. Stara Evropa veruje da joj je obezbeđena večnost. Ostalo joj je još svega tri godine mira da uživa u onoj mešavini postojane tradicije i osvajačke čednosti, frivolnosti i nespokojstva, nazvanoj »Lepa epoha«.
Na ledu Antarktika dva čoveka su iskrcala svoje ekipe i opremu: pse, sanke, šatore, sibirske ponije, hranu, skije. To su istraživači. Otkako je 6. aprila 1909. Amerikanac Piri žabo zastavu na Severnom polu, za osvajanje im je ostao samo jedan Pol. Ko će prvi do njega stići?
Cilj im je jedino zajedničko među njima. Englez Robert Falkon Skot je džentlmen. On smatra nedostojnim ubijanje pasa da bi se oslobodio nekorisnih usta, a još manje da bi ih koristio kao hranu. Veoma teška srca žrtvovao je svoje ponije kad nije bilo drugog izlaza. Najradije je koristio ljudska leđa za prenošenje tereta. Uostalom, sve u njegovim pripremama odaje simpatičnu haotičnost, otmenu nemarnost koja karakteriše džentlmena viktorijanskog doba.
Roald Amundsen nije džentlmen. On se ni trenutka nije predomišljao da krene u istraživanje Južnog pola, koji je Skot smatrao svojim privatnim lovištem. Taj tridesetdevetogodišnji Norvežanin ne haje za etikeciju, pitanje časti ga ne interesuje. On zna da je polarno istraživanje pre svega pitanje brzog transporta, strpljivog proračunavanja. Junaštvom se tu ništa ne postiže već samo izdržljivošću. Tu nema mesta osećanjima već samo efikasnosti. Ljudi će mnogo bolje napredovati ako su dobro hranjeni nego ako su prisiljeni da se svega odriču u ime heroizma i velike stvari.
Amundsen je uspeo. Norvežani su stigli do pola 14. decembra 1911. i vratili se boljeg zdravlja, ako je to moguće, no što su tamo krenuli. Sve se odigralo bez incidenata: obavešteni i oprezni, istraživači nisu imali nikakvih problema.
Međutim, potomstvo je mnogo manje pažnje poklonilo ovom primernom uspehu nego herojskom pehu kapetana Skota. Kao da je zaboravilo oko čega se stvarno vodila trka: i borbu između dva čoveka, pa čak i duel između dve nacije. A ličnost Roberta Skota to je čitav jedan način života i mišljenja koji je morao da prizna svoj poraz. Sa zakašnjenjem od jedanaest godina, XIX vek je ustupio mesto sledećem.
