Pioniri Arktika
U drugoj polovini XVI veka pomorske nacije severne Evrope, Engleska i Nizozemska, teže ka osvajanju novih teritorija, bogatih zlatom i začinima. Međutim, Španija poseduje Meksiko, Centralnu Ameriku, Peru, Čile, Antile, Filipine; Portugalija čvrsto drži Afriku i Indiju, Molučka i Sundska ostrva, Brazil.
Dva carstva kontrolišu čak i pomorske puteve: onaj oko Rta dobre nade i kroz Magelanov moreuz. Stoga su novajlije morale da se orijentišu na slabo poznata severna mora. Nadali su se da će do Pacifika doći ili oplovljavanjem Azije (severoistočni prolaz) ili oplovljavanjem Amerike (severozapadni prolaz).
Njihovo neznanje predstavljalo je mnogo opasniju prepreku nego što su ledene sante ili beli medved. Abraham Ortelius, bio je učenik Merkatora i jedan od najboljih geografa onog doba. Uprkos, tome, on je udvostručio dužinu Amerike. U severnom Atlantiku, smestio je gomilu ostrva: Grokland, Drogeo, Frizland, Sen-Brendan, koja su postojala samo u mašti braće Ženo, iz Venecije. Geografi su zamišljali da se polovljavanjem poluostrva Tajmira, severna obala Azije spušta do 50° severne širine. Da bi prošli kroz Anijanski moreuz, koji niko još nije bio video, trebalo bi da pređu okean plovan kao kanal Lamanš. Tu zabludu su mnogi mornari platili životom. Najdivnije od svega je to što su, uprkos svemu, oni postavili temelje ispitivanju Arktika. To nije prvi put u istoriji otkrića da greška urodi plodom.
