Jedan Englez u Novom svetu
U galeriji ljudi koji su otkrili Novi svet, ser Valter Reli zauzima posebno mesto. On nije ni vizionar, kao Kristofor Kolumbo, ni skoro nepismeni trupni oficir, kao braća Pisaro, ni morski vuk, više polugusar, kao Frobišer, pa čak ni plemić koji se opredelio za vojnu karijeru, kao Kortes.
No, isto kao i oni, i on je željan časti i bogatstva, voli pustolovinu i opasnost. Ali, svi ti ljudi poistovetili su se sa svojim poduhvatom: postali su čovek jednog kontinenta, jedne zemlje, ponekad jednog moreuza. Njemu su putovanje u Gijanu, pokušaji kolonizacije Virdžinije, samo epizode jednog grozničavog i nemirnog života. Humanista, državnik, vojnik, pesnik, moreplovac, filozof, dvorski čovek, čovek trgovačkog duha, istraživač... Reli je igrao sve te uloge: ni u jednoj od njih nije bio ubedljiv.
Uzrok tome nisu njegove raznorodne aktivnosti: svaki obrazovan čovek u to doba težio je da bude svestran, kao i veliki Hali Jani renesanse. Ali Reli je na jedan potpuno osobeni način odbijao uspeh, kao da je čitavog života tragao za nečim što bi mu na kraju izmaklo. Bila je to velika slabost tog blistavog, izuzetnog i tajanstvenog čoveka; nikad nije umeo da stigne do kraja odabranog puta. Žilberov polubrat, bratić čuvenog Drejka, bio je samo prosečan mornar. Ratovao je u Francuskoj, Irskoj, Španiji, i to ne bez uspeha, ali ga nikad nisu smatrali velikim vojskovođom. Državnik prodornih i često proročkih pogleda, nije umeo da služi Engleskoj kao Bergli, niti da iskoristi svoje darove da bi sebi obezbedio neki trajniji položaj. Što se tiče dvorske karijere, ona mu je samo donela razočaranje, jer, iako je bogatstvo stekao zahvaljujući kraljevskoj naklonosti, on i za svoju propast ima da zahvali tome što je kod kralja pao u nemilost.
Uoči pogubljenja, u svojoj Bibliji je napisao jednu kratku pesmu:
Takvo je vreme koje nam uzima sva naša dobra.
Sve naše godine, našu mladost,
A vraća nam samo starost
I grobni prah,
Kad, umorno od praćenja naše krivudave životne putanje,
Zaključi broj naših dana,
Nadam se da će me Bog vaskrsnuti
Iz zemlje, groba i prašine.
Ovolika vedrina mogla bi da nas ubedi, ali samo dva poslednja stiha napisana su tih dana. Prvih šest su pripadali jednoj ljubavnoj pesmi.
