Zašto gusari?
Sredinom XVII veka, pošto je bila oslabljena, Španija nije više uspevala da zaštiti svoje američke kolonije. Francuska i Engleska nisu imale dovoljno snage da napadnu Španske kolonije, ali su jedva dočekale kad su to počeli da rade drugi, na svoj rizik i o svome trošku. Tada su u vode Velikih Antila počeli da pristižu pustolovi iz cele Evrope, a naročito iz Francuske i Engleske. Period između 1660. i 1680. godine predstavlja zlatno doba gusarenja.
Francuski i engleski pirati većinom su zajedno gusarili, samo Englezi su svoj plen trošili na Jamajci, a Francuzi na čuvenom Kornjačinom ostrvu, gde su se učvrstili od 1659. godine. Tamo su zatekli »stanovnike« koji su imali plantaže i »lovce« koji su lovili divlje veprove i bivole u San-Domingu i dimili meso na roštiljima načinjenim od granja - na indijanski način. Medu tom »obalskom braćom«, kako su sami sebe nazvali, vladala je najstroža jednakost: nikada se ne bi ukrcali a da prethodno nisu sklopili propisan ugovor kojim se reguliše podela budućeg plena. Kapetan je biran za jednu akciju i njega su slušali bez pogovora. Ali, ako bi posada odlučila, on je mogao biti smenjen zbog neke velike greške. Međutim, ta demokratija nije se primenjivala ni na crno roblje ni na »najamnike«, privremeno roblje, koje niko nije štedeo kad su u pitanju bili najteži poslovi ili zlostavljanje.
Tako organizovani, mimo velikih država, »obalska braća« su prvo napadala španske brodove. 1665. godine, Pjer, zvani Veliki, iz Dijepa, ukrcao se sa 27 ljudi u jednu orahovu ljusku i dočepao se galije sa 52 topa, 460 ljudi posade i viceadmiralom indijske flote... To je samo jedan primer među tolikim drugim.
Uskoro, Španski brodovi se nisu usuđivali da isplove. No, kad bi se samo na tome zadržali! Gusari su počeli da napadaju i gradove: Kampeš, Grenadu, Marakaibo. Za nekoliko godina, čuveni engleski gusar Henri Morgan zauzeo je: Port-o-Prens, Puerto-Belo, Marakaibo, Panamu. Kasnije, Van Horn, u saradnji sa Gramonom, i sa svega 200 gusara zagospodario je Vera-Kruzom koji je branilo više od 3.000 vojnika.
Bio je to poslednji veliki podvig gusara kojima je počelo »crno da se piše« otkako je potpisan mir sa Španijom. Guvernerova kontrola postala je sve oštrija. Gusari su se ili preobraćali ili ginuli. Morgan je umro u postelji, kao vitez i poručnik-guverner Jamajke. Što se tiče Viljama Dampijera, koji uopšte nije voleo borbe i više su ga zanimali biljke, životinje i moreplovstvo, završio je život sasvim neočekivano za jednog gusara: postao je istraživač za račun engleskog kralja.
