Posmrtne počasti
Ima ljudi koji ne mogu da uživaju u jednostavnim životnim radostima. Nešto (oni se nikad nisu ni potrudili da tome pronađu ime: Vrlina, Nauka, Čovečanstvo), neka tajanstvena snaga goni ih da svoj vlastiti život učine nepodnošljivim. I Livingston je, kao i svaki od nas, imao svojih mana. Međutim, medu njima je bila i ona najopasnija: neka vrsta hladnog fanatizma.
Afriku su istraživali iz radoznalosti, ili zadovoljstva; ljubavi prema pustolovini, lovu, životu pod vedrim nebom; često iz interesa, što je u krajnjoj liniji isto razumno. Ali nijedan od ovih razloga se ne bi mogao reći za Livingstona. On je hteo da bude misionar u Kini nadajući se da će mu to pružiti mogućnost da postane mučenik. Umesto toga, krenuo je u Afriku. Da je bio u mogućnosti da nade neki nezahvalniji, teži posao, sigurno bi njega izabrao.
Putovanje u centralnu Afriku sigurno nije predstavljalo zadovoljstvo. Tamo su vrebale divlje zveri, močvare, groznica, brzaci. Ali, Livingstonove kolege su se više čuvali. Ni Grant, ni Barton, ni Stenli nisu se suočili sa tako strašnim iskušenjima. Dovoljna je jedna epizoda da ga predstavi. Septembra 1863. godine, ekspedicija prema Zambeziju završila se neuspehom. Umire mu žena. U Londonu donose odluku da obustave ekspediciju. Sve lađe su potonule. Međutim, Livingston, upravo u tom trenutku, odlučuje da krene sam, pešice, u ispitivanje jezera Njasa i polazi mu za rukom da ostvari neverovatan podvig: prešao je 1200 kilometara za 55 dana.
Javno mnjenje ga je prvo kovalo u zvezde da bi ga zatim, s podjednakom nedoslednošću, bacilo u blato. Prolazak kroz Afriku doneo mu je slavu nacionalnog heroja. Bio je to, bez sumnje, senzacionalan sportski podvig, ali ne i najveći doprinos geografiji. U mnogo Čemu, Portugalci su ga pretekli. Ali kad je zbog neuspeha ekspedicije u Zambeziju potpuno diskreditovan, suviše brzo su zaboravljene njegove stvarne zasluge kao pronalazača i odgovornost onih koji su mu poverili tu ekspediciju.
Kad neki Ćovek odbije da putuje sa belcima, iza te njegove odluke ne mora obavezno da stoji ljubav prema urođenicima. Možda se jednostavno radi o nepodnošenju kritike sebi ravnih. Kad je sve svoje neuspehe pripisivao nesposobnosti svojih saradnika, proglsili su ga nestručnim i beskrupuloznim vodom ekspedicije. Ali, trebalo je to da otkriju pre polaska, a ne na kraju, kad više nije mogao išta da ispravi.
Pod svojim spoljnim izgledom dostojnim poštovanja, viktorijanske Engleska je bila frivolna, podjednako spremna da se dosađuje i zabavlja. Čim je Livingstonu skinut oreol, brzo su ga zaboravili, da bi ga posle smrti počeli veličati. Ali, leopard je zaslužio mnogo više od tih posmrtnih počasti.
