Otkriće sveta u stripu, br.4
Fiksna ideja admirala Kolumba
Kipling je istraživače opisao kao »ludake neprekidno opsednute nekom fiksnom idejom. Po njemu, to su ljudi koji unapređuju nauku, ali u društvu nisu prijatni.
Ako želimo da shvatimo Kristofora Kolumba, moramo imati na umu Kiplingovu rečenicu i za trenutak zaboraviti statuu denovskog pomorca i njegove bezbrojne epitete: »pronalazač Amerike«, »najveći moreplovac u istoriji«, »najveći moreplovac svih vremena«... Treba se staviti u položaj izvršnog odbora matematičara, koji je sazvan 1484. godine po nalogu Huana II od Portugalije i komisije stručnjaka koja je okupljala astronome, kartografe i moreplovce, onog dana kad se pred njima pojavio trideset trogodišnji Đenovljanin, pomalo luckast, pomalo fanatik…
On je iskusan mornar, ali, na kraju krajeva, nije bio jedini. Bio je »dobar govornik i poznavalac latinskog«, a u ono vreme to je nešto značilo. Njegov plan? I jednostavan i smeo. Kao i svi obrazovani ljudi njegovog vremena, znao je da je Zemlja okrugla. Na osnovu toga zaključio je da se do bogatstava Kine i Indije ne mora ići dugim kopnenim putem preko Azije, ni obilaženjem Afrike morskim putem, kao Što su to počeli da rade Portugalci. Ako se pode pravo prema zapadu, obići će se polovina Zemljine kugle u drugom pravcu i stići će se u Aziju... »posle kraćeg vremena«.
Odluka komisije je glasila: »Plan je neosnovan jer se zasniva samo na mašti ili nepotvrđenim stvarima kao što je ostrvo Sipango o kome govori Marko Polo«. Međutim, u priče Marka Pola naučnici nisu verovali, kao ni u postojanje ostrva Antilija, koje su uglavnom smeštali posred Atlantika, a po kome su Antili dobili ime. 1490. godine španska komisija u Talaveri zaključila je: »Svaka obrazovana osoba shvatiće da je taj projekat neostvarljiv«. Putovanje bi trajalo najmanje tri godine, a Okean je mnogo veći nego što moreplovac to pretpostavlja.
Međutim, stručnjaci su bili u pravu. Čitajući stalno iste odlomke geografskih spisa, Kolumbo je zamišljao da odstojanje između Španije i istočne tačke Azije iznosi svega 2.400 nautičnih milja, dok je u stvari 10.600 milja! Dobar Latinac. .. l dobar tehničar? Admiral je ponekad izračunavajući širinu znao da se prevari za 20 stepeni.
Stručnjaci su bili u pravu. Ali Kristofor Kolumbo je pronašao Ameriku.
Priča o junaku
Veseli četvrtak, Nova Zlatna Serija br. 17 Ova pustolovina Džerija Drejka originalno je objavljena u septembru 1996. kao treći broj Mister...
-
SekStrip, broj 5 Dnevnik, Novi Sad 1989. John Cleland Adaptacija J.M. Lo Duca Crtež Philippe Cavell
-
Veseli četvrtak Dilan Dog, br. 66 Datum izdavanja: 07. feb 2013. Scenario: Luigi Mignacco Crtež: Corrado Roi 96 strana Sa malom, a...