U životu mora samo da se umre i da se plati porez...”
Tako kaže narodna umotvorina… A Bunker nam u ovoj epizodi daje svoj pogled na taj društveni aparat, jedan od glavnih koji nas čini građanima neke države. Vidimo na početku bogatu zgradu (koja predstavlja zgradu poreske uprave), nešto što se ne viđa baš često u ovom stripu, a za poređenje možemo da uzmemo i prikaz bolnice iz prethodne epizode, razlika je očita. A da li je ta i takva razlika normalna, ostaje na nama čitaocima da se zapitamo. Da li bi trebalo da država postoji zbog nas, ljudi, ili smo mi tu zbog države? Zar nisu uostalom ljudi napravili organizaciju u vidu države da bi sebi olakšali život i koegzistenciju? Negde usput kroz istoriju je smer izgubljen i promašen, a mi lutamo potpuno dezorijentisani ili pak, tačno usmereni od strane nekolicine. Čak i sami zaposleni su neuporedivo više zainteresovani za slučajeve klijenata kada se radi o plaćanju poreza nego što je bio doktor Crack za neizbrojive nesrećnike i bolesnike.
Dakle, niko ne može da izbegne plaćanje poreza, a ako neko hoće da plati i više, pa taj je sigurno za ludnicu. I šta u takvoj zgradi radi Alan Ford, obučen poput jadnog studenta, u crnoj majici i poderanim hlačama i cipelama punim rupa? Po mišljenju porezničara pravi se lud i glup kako bi izbegao plaćanje poreza. Jer porezničarski ured ne greši, a jedan odrpanac im svakako ne bi bio zanimljiv, od takvog su i porezničari digli ruke.
Iza cele zabune se u stvari krije činjenica da je Alana našla njegova, reklo bi se, baka i on saznaje da je naslednik velikog bogatstva. Tri milijarde, da budemo precizni, svota koju ne mogu ni da zamisle članovi grupe TNT, jer najveći luksuz koji oni mogu da zamisle je da jedu svaki dan. A naš Alan, blentav kakav jeste, u novonastaloj situaciji ne zna kako da se ponaša jer on se ipak oseća zadovoljno sa onime što ima. Pa, kad za bolje ne zna!
Još jedna narodna umotvorina mi ovde pada na pamet, u stvari kletva, a to je „Da Bog da imao pa nemao“. I ne kaže se za džabe da je to jedna od najgorih kletvi, ljudi koji se naviknu na jedan način života, jako teško se naviknu na drugačije standarde (pogotovo manje) do te mere da su spremni i na ubistvo kako ne bi morali da prihvate promenu. Da li bi naš Alan drugačije razmišljao da je mogao duže da uživa u bogatstvu? Pritom su bogati toliko ogrezli u bogatstvu, da su i neviđene škrtice, što možemo videti i po unajmljenim ubicama paralitičarima, a spremni su čak i da prljavi posao obave sami, da se ne bi odrekli načina života, a pri tom i da ne potroše mnogo.
Vest da je Alan nasledio veliko bogatstvo je sa pomešanom tugom i srećom prihvaćena kod ostalih članova, a Broj Jedan koristi priliku da ispriča jednu od svojih priča, kako bi prikazao pohlepu bogatih kroz celu istoriju, a kao primer mu je poslužila priča o 300 Spartanaca i bitka kod Termopila. Broj Jedan u svojoj verziji ovog događaja (koja je naravno i tačna jer je iz prve ruke ispričana) prikazuje Leonida kao nezasitog bogataša koji je samo ždrao i ždrao do te mere da je na kraju neprijatelje u klancu zaustavio tako što se zaglavio u prolazu i onemogućio im dalje napredovanje.
U ovoj epizodi je drugo pojavljivanje Broja Jedan i ovde ga već više prepoznajemo, nije pijan i blesav, a da ugođaj bude potpun, tu je i prvi sukob sa Bobom koji će kasnije postati legendarni. Iako ovog puta Bob nije namerno napakostio staroj mumiji.
Još jednu premijeru nečega što će kasnije postati nezaobilazni element stripa smo imali prilike da vidimo u ovom broju, a to je negodovanje (ovog puta samo mimikom) članova grupe na priču Broja 1, ovog puta je hteo da prepriča razmenu mišljenja koju je imao sa Cezarom. ;)
Crtež je i u ovom broju naravno delo legendarnog Magnusa. Meni lično je oduvek u stripu bitniji element bio crtež (iako mi je naravno i priča važna), a to posebnu važnost dobija u humorističkom stripu jer su mi najsmešnije scene upravo one sa dobrim vizuelnim prikazom. Mogu ja da se nasmejem i dobroj igri reči, pametnoj doskočici ili vicu, ali najviše ću se zaceniti od smeha nekom izrazu lica. I nema sumnje da je Magnus odigrao ogromnu ulogu u izgradnji ovog vrhunskog serijala, a boljeg crtača za Alan Forda danas verovatno ne možemo ni da zamislimo.
Naslovnica, siromah u bogatom odelu sa tupim i naivnim pogledom, nesvestan ljudske zlobe koja se razvija kod moćnih i bogatih i opasnosti koja vreba. Na tako jednostavan način prikazana poenta stripa. Generalno jako dobra epizoda, ali ipak nešto slabija u odnosu na neke druge među ovim početnim. Ipak humora ne manjka, serijal i glavni likovi se sve više izgrađuju, a nama ostaje da se uvek vraćamo ovim nezaboravnim epizodama!
stripovi.com
