Noćas bih mogao napisati veoma tužne stihove.
Napisati, na primjer: "Noć je osuta zvijezdama, i drhte plava nebeska svijetla u daljini." –
Pablo Neruda
U noć pred kubansku revoluciju, Če Gevara, lekar iz Argentine, čitao je svojim saborcima stihove “najuzvišenije knjige Amerike”. Legenda, koja je to postala pre svoje smrti, tako je podizala moral gerilcima. Kubanci, siti američkog hegemonizma, podigli su ustanak protiv kapitalističkog izrabljivanja. To je bila reakcija proleterijata na vladavinu buržoazije.
Cela Južna Amerika je, praktično, (bila?) kolonija SAD-a. Amerika nije marila za narod i civile, borila se protiv nevidljivog neprijatelja, protiv društvenog sistema filozofa Marksa. Prema tome, podržavala je i vojne hunte, čak i kada to nije smela. Ovo je prva prava Bankerova priča protiv američkog poretka, koji nimalo nije lep, iako nam televizija i Holywood taj poredak prikazuju kao raj na zemlji.
Pokazatelj fizičke sličnosti Pinočea i „Božanskog“
Nakon uvoda koji je karakterističan za početni period stripa (jurnjava, trka, čaplinski geg), radnja se usmerava ka glavnom lajtmotivu. Ka maloj poltronskoj državi u Americi. Ka narodu koji je gnevan na gazde. Ka diktatoru čiji je jedini cilj punjenje švajcarskog bankarskog računa, a ne briga za potčinjene. Ka stvarnom razlogu za donatorstvo američke administracije. Te i njihove ideje o demokratizaciji i slobodi društva, koja se menja u zavisnosti od geopolitičkih interesa.
Dok američka vlada šalje dolare za naoružavanje San Guerrete, dotle predsednik te zemlje novce koristi u lične svrhe. Ambasador, zvanično, biva dočekan sa najvećim počastima, zadovoljnim stanovništvom i modernim, velelepnim visokospratnicama. Iluzija je, ipak, kratkog daha. Tu je američki špijun, naivac i poštenjačina, da raskrinka nepoštenog i gramzivog diktatora. A ko bi drugi? :)
Sama radnja, stiče se utisak, nekako je usputna. Alan nema pojma gde ide i kakva je situacija tamo. Njegov glavni zadatak je da pronadje grofa, a ne da govori američkom zvaničniku istinu o potrošenom novcu. To mu i nije posao. No, pravdoljubiv, kakvim ga je napravio milansko-bolonjski dvojac, postaje čorbasta mirođija i upada u nevolju. Time postaje akter raskrinkavanja prevare i nekarakterističan produkt američkog imperijalizma. Zato je i junak stripa. Zato i strip nozi naziv po njemu. Zato i dolazi iz Njujorka, utrobe američkog načina života.
Naravno, i pravda dolazi po svoje. Na tako, Bankerov prepoznatljiv način. Lopov krade od lopova i time se ponovo uspostavlja balans. Jer nikako drugačije ne može da bude u alanfordovskom svetu. I ne treba da bude drugačije. Onda bi pričali o bajci, a ne o najboljem realističnom humorističkom stripu. Na šta bi ličilo potpuno zadovoljenje pravde i davanje novaca siromašnom pučanstvu?! Na jeftini i lažni moral. U svetu Pinka, Zagora ili Vornera Brosa možda je to moguće, ali kod Alana, ne.
Iz današnje perspektive... Nothing has changed. Marionete su istih pobuda, ljudi iza zastora igraju se njima na isti način, gledaoci su omađijani predstavom i nema naznaka da će se Pablo Neruda pojaviti sa visoko podignutim pestom...
stripovi.com
