Otkriće sveta u stripu, br.1
Pobediti nepoznato
U današnje vreme put oko sveta usamljenim jedrenjakom ne pruža predstavu o opasnostima plovidbe pre dve ili tri hiljade godina. Egipćani, Feničani, Grci nisu znali ni za kompas ni za sekstant: prema tome, nisu mogli da odrede geografski položaj broda na okeanu. Kako nisu raspolagali mapama, nisu mogli ni da izaberu pravac putovanja (kurs broda). Veslo i jedro bili su jedini pokretači. Nije se znalo ni za usmeravanje broda prema severu. U antičko doba mornari su polazili na putovanja u proleće i lokom leta; danju su plovili a uveče bi, radi veće sigurnosti, izvlačili brod na kopno. Trudili su se da se mnogo ne udaljavaju "od obale jer im je ona bila jedini siguran beleg. Kad bi im se desilo da protiv svoje volje budu otisnuti na pučinu, jedini vodiči bili su im zvezde, ili onaj čudesni nagon, na žalost, već davno izgubljen, koji im je omogućavao da se snalaze na osnovu jedva primelnih pojedinosti: boje vode, izgleda lalasa, pravca i ćudi vetra. Putovanja po kopnu bila su manje opasna ali duža. S konjem kao jedinom vučnom snagom i kolima kao jedinim vozilom, bile su potrebne godine da se predu odstojanja koja avion danas preleli za nekoliko časova.
Sad ćemo lakše shvatiti zašto je Aleksandar, kad je postao gospodar današnjeg Avganistana, verovao da je stigao do granica poznatog sveta: na kraju krajeva, trebalo je čekati XIII vek da Evropljani ponovo prodru u te zabačene planine. Jasnija će nam biti strahovanja i misterije Odiseje, poeme koja priča o mukama Odiseja koji je resio da prede vrata poznatog sveta, Herkulove stubove...
Međutim, ni jedan ni drugi nisu bili istraživači u pravom smislu reči. Aleksandar je bio čovek koji je verovao da je bog, ponašao se kao bog i držao svet u svojoj šaci. Odiseja, isto tako, nije dnevnik sa putovanja, već čudesna priča. Ostrvima koja su dobila ime po Kirki ili Kalipso, Lestrigonima ili Kiklopima, teško je naći geografsko ime: to su sve legendarne ličnosti kao i sam Odisej. Kralj Itake je izuzetan čovek: naoružan hrabrošću, lukavstvom i upornošću, znao je da se nosi sa opasnostima nepoznatog i da ih savlađuje.Nije li to ono što će, posle njega, raditi svi istraživači?
Priča o junaku
Veseli četvrtak, Nova Zlatna Serija br. 17 Ova pustolovina Džerija Drejka originalno je objavljena u septembru 1996. kao treći broj Mister...
-
SekStrip, broj 5 Dnevnik, Novi Sad 1989. John Cleland Adaptacija J.M. Lo Duca Crtež Philippe Cavell
-
Veseli četvrtak Dilan Dog, br. 66 Datum izdavanja: 07. feb 2013. Scenario: Luigi Mignacco Crtež: Corrado Roi 96 strana Sa malom, a...