Odbrana nevinog
Želja nam je da ovde ustanemo u odbranu čoveka, nepravedno optuženog, nevino osuđenog i teško oklevetanog posle smrti, onda kad nije bio u stanju da se brani. To nije Kristijan Flečer, romantični poručnik sa broda „Baunti", koji je bedno završio od ruke Tahićanina kome je oteo ženu, pošto je njega zarobio; ni mladi Tom Elison, koji je zbog pobune obešen o veliki jarbol „Brunsvika" 29. oktobra 1792. godine, mada njegova sudbina zaslužuje da se nad njom sažalimo. U pitanju je Vilijem Blej, poručnik engleske mornarice i jedan od najnesrećnijih kapetana koji su ikad plovili morima ovog našeg globusa.
Optužili su ga da je tvrdica, ali, kad hrane ima taman toliko da se obavi plovidba a jedan njen deo se još i pokvari (snabdevači su bili poznati kao lupeži), rasipni kapetan bio bi prava katastrofa. Optužili su ga i da je surov zbog njegovih nastupa gneva (bio je ono što nazivamo „plehanom furunom", a možda pomalo i slabić) i povremenog bičevanja nedisciplinovanih mornara. Ali Morison, drugi vođa pobune, u odbrani svoga stava ni ne pomišlja da mu prebaci. Čak i veliki Kuk, kome se Blaj toliko divio, određivao je bičevanje kao kaznu i za male krivice. Šta onda da kažemo za pobunjene mornare koji su devetnaestero ljudi ostavili u čamcu nasred Pacifika, osudivši ih time na skoro sigurnu smrt?
Otišlo se čak tako daleko da su Blaja optužili za okrutnost prema Tahićanima, dok je on nastojao da nikome ni dlaka sa glave ne fali! Zato su pobunjenici, kada su ostali sami na Tahitiju, poubijali domoroce koji su se usudili da iz posmatraju izbliza.
- Ali, konačno, buknula je pobuna; nije moguće da Blaj tu nije imao nekog udela! - Zašto da ne? Danas je poznato da je i Kukova posada, prilikom njihovog prvog putovanja, kovala slične planove. To nas nimalo ne čudi kad znamo kakav je pakao u ono vreme predstavljao bojni broj u poređenju sa slastima koje su nudila ostrva na Pacifiku. Ali Kuk je znao da, bez prolivanja krvi, vrati nekoliko begunaca i pridobije ljubav svojih ljudi.
Blaj je bio dobar mornar, savestan čovek, nikakvo čudovište kako ga je Čarls Lafton prikazao u filmu. Samo je bio nespretan i kratkovid (uoči pobune, on u svome dnevniku sa zadovoljstvom konstatuje kako je na brodu sve u redu) i nije umeo da zavede disciplinu. Ali obavljao je svoju dužnost u skladu sa svojim mogućnostima. Šta bi drugo i mogao?