Dnevnik, Novi Sad
1988.
Što se tiče otvorenog i potpuno slobodnog tretiranja seksa kao sastavnog činioca ljudskog života, danas su stripovi uhvatili korak sa svim ostalim medijima: filmom, literaturom, televizijom itd. Bez obzira na odobravanje i neodobravanje na koje ovaj trend nailazi, postoje ubedljivi dokazi da je jaka erotska struja oduvek bila prisutna u stripu kao i na filmu. Sociokul-turne revolucije koje su se zbile u poslednjih dvadeset godina na Zapadu samo su je naglasile. Iako su se novinski stripovi um-nogome fosilizovali, ostali stripovi kao forma su i dalje živi i vitalni. Vrlo je verovatno da će oni nastaviti da reflektuju stvarnost sveta koji nas okružuje onako kako to doživljavaju crtači, za sve one koje to zabavlja.
Danas se na početak ovog veka obično gleda nostalgično, s konstatacijom da je to bilo doba seksualne naivnosti... Jedino su se američki vodvilj i burleska otvoreno bavili seksom. Američke novine su velikodušno doprinosile uzburkanim strastima svojim senzacionalističkim naslovima i indiskretnim člancima, a o stripovima golicavog sadržaja da i ne govorimo. U Evropi su, naprotiv, u to vreme stripovi pravljeni isključivo za decu i zato su se bavili onim što decu zanima - bar je tako bilo do šezdesetih godina, kad su evropski autori stripa odgovorili na izazov. U Americi je, kao rezultat seksualne revolucije šezdesetih godina, došlo do eksplicitnijeg opisa seksi-situacija. Međutim, i pored toga što je potpuno osvojio strip u relativno bliskoj prošlosti, seks u stripu nije od juče...
Jedan od najeminentnijih autora stripa koji je u svojim radovima najčešče uzimao za temu odnose među polovima bio je Amerikanac Džordž Makmanus. On je koristio temu borbe polova i u čuvenom stripu »Porodica Tarana« (Jiggs and Maggie). U isto vreme radio je stripove zaodenute puritanskim plaštom srećnog braka, npr. »Mladenci«. Isticanje i glorifikovanje seksa, ma kako kamuflirano bilo, dalje se rafinira u njegovom čuvenom stripu »Rozin momak«. Danas možemo da uživamo u seksi stripovima iz perioda između dva rata, zahvaljujući činjenici da su kritičari — borci protiv »lošeg ukusa« i vulgarnosti prezirali strip pa ga nisu ni čitali. Tako se dogodilo da ondašnji cenzori nisu videli šumu od drveća.
Za vreme Drugog svetskog rata, seksi heroine stripa u Evropi su vrlo neočekivano i naglo stekle veliku popularnost. Takva je bila Džejn, devojka-regrut koja je u svakoj epizodi ostajala bez nekog važnog dela odeće, na oduševljenje britanskih vojnika (i ne samo njih). Džordž Pri, poznati engleski publicista, u knjizi Penguin Book of Comics i protiv svoje volje je morao da prizna: »Jednog,dana u novinama Džejn se pojavila potpuno naga i za nedelju dana jedna britanska divizija je odbila Nemce šest milja, a druga izvršila veliku ofanzivu«. Prošlo je nekoliko decenija pre nego što se pojavila druga heroina koja se po popularnosti mogla meriti sa onima iz stripova 40-tih. Bila je to Modesti Blejz, tajni agent, džudo ekspert i feministički odgovor na Džemsa Bonda.Irnplicitna seksualnost je podvlačena njenom borbom prsa u prsa sa muškim protivnicima. Modesti je bila vesnik nove ere — šezdesetih godina i proklamovanja seksualne revolucije. Emancipovane devojke, nestrpljive da odbace sve inhi-bicije zajedno sa odećom, počele su da se pojavljuju u stripovima širom sveta. Francuska je povela ovu revoluciju golicavim stri-pom »Barbarela« i dvema čuvenim kreacijama Gija Pelera »Žodel« i »Pravda«. Ovim stripovima je bio zajednički njihov nesputani odnos prema seksu. Čuven je slogan iz tog vremena: Vodite ljubav, a ne rat!
Ipak, svi ti stripovi, kada se uporede sa stipom »Valentina« Gvida Krepaksa koji se pojavio sredinom šezdesetih, ostaju u senci. Bez preterivanja se može tvrditi da je Valentina najznačajnija heroina u evropskom stripu. Njena upečatljiva, iako neurotična ličnost, potpuno dominira događajima u stripu. To je zavodljiva brineta sa zanosnim telom i čednim licem. Bavi se fotografijom i zaljubljena je u misterioznog Amerikanca Fila Rembranta koji je kriminolog itd. Vodi vrlo aktivan seksualni život. Pored Rembranta tu su i mnogobrojni Ijubavnici. Valentina živi u raskošnom svetu sopstvene mašte... Ali dosada, otuđenje, osećanje krivice i bespomoćnosti su na drugoj strani medalje.
