Dilan Dog, br. 66
Datum izdavanja: 07. feb 2013.
Scenario: Luigi Mignacco
Crtež: Corrado Roi
96 strana
Sa malom, ali opravdanim zakašnjenjem predstavljamo najnoviji broj serijala Dylan Dog uz koji je Veseli četvrtak proslavio petogodišnjicu postojanja.
Ova epizoda odvodi nas na Mesec, gde ćemo otkriti neke stare i mračne, dobro skrivene tajne....
www.hellycherry.com
Pre nego što bilo šta kažem o novoj priči, reći ću nešto o samom uvodu u nju. Pre svega želim da čestitam peti rođendan redakciji ''Veselog Četvrtka'' (čitaćete i intervju sa ekipom povodom ovog, u svetu stripa, ipak ne tako malog jubileja), i da im poželim još puno, puno godina rada i novih stripova, i da budu uz nas kao što su do sada bili. I hvala im za sve što su mi pružili kroz svoja izdanja.
Složiću se sa autorom/kom uvoda u priču da mi koji sakupljamo stripove, ne sakupljamo gomilu hartija koje se sa godinama množe po kući, i apsolutno nemaju nikakvu vrednost. Mi sakupljamo priče. Zapravo, svi mi sakupljamo priče, na ovaj ili onaj način. S' tim što se mi ne bavimo pričama kojima se bave ostali. Naš svet, i svet onih koji ne čitaju stripove se dosta razlikuju. Mi ne sakupljamo priče kao sto su ''jesi li video kako se ...... ponašala sinoć?'', ''da, znam, čuo sam. šteta, bio je perspektivan momak'' i slično. I da, svi mi strip zaljuđenici nikada ne odrastamo, i to je takođe nešto što naš svet čini drugačijim. Ali, o tome ću nešto više reći u narednoj kolumni, ipak je ovo samo recenzija poslednjeg broja Dilana Doga.
U 66(6). broju, Dilan Dog se nije zaljubio, i nije izgubio svoju devojku, ali, slučaj jedne devojke ga je odveo u još jednu avanturu. Naime, radi se devojci po imenu Selina koja se našem istraživaču noćnih mora obratila u vezi svog oca koga je upoznala samo tri nedelje pre, i koji tvrdi da je bio na Mesecu. Ona je proverila sve arhive, i ni u jednoj se ne pominje njegovo ime. Međutim, ona je ubeđena da je on stvarno bio na našem jedinom prirodnom satelitu.
Moram da priznam da mi se početak epizode nije svideo, iako me je oduvek interesovao taj odlazak astronauta na Mesec. Kao učenik filološke gimnazije sam iz Engleskog jezika imao priliku da o tome saznam nešto više, i, zaista, sve više poičnjem da verujem da je sve to jedna velika laž. No, dobro. Gospodin Adam Daglas je jedan usamljenik koji živi u svojoj kući i penzionerske dane, umesto igrajući šah i šetajući, provodi popravljajući kućne aparate, jer je, kako kaže on inženjer, kao i svi piloti. Selina od svog preseljenja kod oca ima noćne more u kojima je ona na Mesecu okružena mnoštvom utvara. U međuvremenu se pojavljuje novinar koji gospodinu Daglasu donosi lap top na popravku, i kradom ga fotografiše mobilnim telefonom dok pričaju satima. I tako je u novinama osvanuo naslov da je Adam Daglas bio na Mesecu, pored poznatih dvanaest posetilaca Meseca. On nestaje, a Dilan i Selina od pukovnika Makolija Kina saznaju da se on možda krije kod jednog prijatelja koji je izumeo antigravitacioni motor uz pomoć koga je ispitao Sunčev sistem pre nego što su ljudi lansirali svoje rakete u svemir. Oni odlaze kod njega, međutim, taj čovek koji poseduje veliki broj automobila koji su napravljeni u njegovo vreme i koji je inače slikar i ima veoma bujnu maštu, ne zna ništa o Daglasu. Oni zatim odlaze u Škotsku kod izvesnog profesora koji im prepričava događaj koji se desio mnogo pre njihovog rođenja. Rekao je da je našu planetu posetio par sova sa druge planete, i da su preko ''BBC''-a rekli kako je Zemlja još jedna periferna planeta u galaksiji, i da postoji mnoštvo drugih Sunaca. Poslednji susret ambasadora iz svemira i Britanskih političara završio se neslavno, i sove našu planetu napuštaju (ubedljivija priča od one koju propagiraju Sajentolozi, morate priznati). Na odgovor sta je ''sovubator'', profesor priznaje da je Adam Daglas kod njega, i Dilan i Selina ubrzo kreću u potragu za njim. Nalaze ga u jednoj šumi dok šeta sa parom sova, međutim,''ljudi u crnom'' ih opkoljavaju, i profesor ih uz pomoć svoje iluzije ''vodi na Mesec''. I dobri, stari Dilan ih vraća u realnost.
U pomoć im pristižu i sove iz svemira i oni uspevaju da pobegnu. U međuvremenu, oko profesorove kuće su im ''ljudi u crnom'' spremili zasedu. Dilanu, Adamu i Selini pomoć nude dve devojke koje voze kombi zvani ''Mečear'' i objašnjavaju im kako su one ''Kćeri Meseca'', i kako je za njih Adam Daglas najvažniji čovek na svetu. To isto ''ljudima u crnom'' kaže izvesni ''Gospodar Senki'', uz obrazloženje da je on neophodan element da bi ''Obasjani um'' uspeo. Dilan Dog otkriva da svaki put kada dodirne gospodina daglasa, zapada u onu iluziju, i odlazi na Mesec. Nakon buđenja otkriva da ''Kćeri Meseca'' nameravaju da Mesečevu energiju prebace na Zemlju, i tako zamene žive i mrtve koji tamo počivaju. Takođe kažu da je Dilan Dog prirodni medijum, i da nije svestan svojih moći. Inače je Muna ta devojka kojoj pripada medaljon preko koga će stupiti u kontakt sa Mesecom, i koja je pre trideset godina zavela kolegu Adama Daglasa i pri polasku na Mesec mu dala isti takav Tibetanski medaljon. Obred ''Kćeri Meseca'' pocinje, i hiljade mrtvih duša dolazi na Zemlju. Tada se pojavljuju ''ljudi u crnom'' i izvesni gospodin Leng. U svom tom metežu Dilan Dog uspeva da uništi medaljon, i jednom zauvek prekine to.
Sve u svemu, bila je ovo još jedna priča Sclavia i Mignaccoa kao dokaz da je ovo strip koji nema lošu epizodu, ili je barem to retkost.
Složiću se sa autorom/kom uvoda u priču da mi koji sakupljamo stripove, ne sakupljamo gomilu hartija koje se sa godinama množe po kući, i apsolutno nemaju nikakvu vrednost. Mi sakupljamo priče. Zapravo, svi mi sakupljamo priče, na ovaj ili onaj način. S' tim što se mi ne bavimo pričama kojima se bave ostali. Naš svet, i svet onih koji ne čitaju stripove se dosta razlikuju. Mi ne sakupljamo priče kao sto su ''jesi li video kako se ...... ponašala sinoć?'', ''da, znam, čuo sam. šteta, bio je perspektivan momak'' i slično. I da, svi mi strip zaljuđenici nikada ne odrastamo, i to je takođe nešto što naš svet čini drugačijim. Ali, o tome ću nešto više reći u narednoj kolumni, ipak je ovo samo recenzija poslednjeg broja Dilana Doga.
U 66(6). broju, Dilan Dog se nije zaljubio, i nije izgubio svoju devojku, ali, slučaj jedne devojke ga je odveo u još jednu avanturu. Naime, radi se devojci po imenu Selina koja se našem istraživaču noćnih mora obratila u vezi svog oca koga je upoznala samo tri nedelje pre, i koji tvrdi da je bio na Mesecu. Ona je proverila sve arhive, i ni u jednoj se ne pominje njegovo ime. Međutim, ona je ubeđena da je on stvarno bio na našem jedinom prirodnom satelitu.
Moram da priznam da mi se početak epizode nije svideo, iako me je oduvek interesovao taj odlazak astronauta na Mesec. Kao učenik filološke gimnazije sam iz Engleskog jezika imao priliku da o tome saznam nešto više, i, zaista, sve više poičnjem da verujem da je sve to jedna velika laž. No, dobro. Gospodin Adam Daglas je jedan usamljenik koji živi u svojoj kući i penzionerske dane, umesto igrajući šah i šetajući, provodi popravljajući kućne aparate, jer je, kako kaže on inženjer, kao i svi piloti. Selina od svog preseljenja kod oca ima noćne more u kojima je ona na Mesecu okružena mnoštvom utvara. U međuvremenu se pojavljuje novinar koji gospodinu Daglasu donosi lap top na popravku, i kradom ga fotografiše mobilnim telefonom dok pričaju satima. I tako je u novinama osvanuo naslov da je Adam Daglas bio na Mesecu, pored poznatih dvanaest posetilaca Meseca. On nestaje, a Dilan i Selina od pukovnika Makolija Kina saznaju da se on možda krije kod jednog prijatelja koji je izumeo antigravitacioni motor uz pomoć koga je ispitao Sunčev sistem pre nego što su ljudi lansirali svoje rakete u svemir. Oni odlaze kod njega, međutim, taj čovek koji poseduje veliki broj automobila koji su napravljeni u njegovo vreme i koji je inače slikar i ima veoma bujnu maštu, ne zna ništa o Daglasu. Oni zatim odlaze u Škotsku kod izvesnog profesora koji im prepričava događaj koji se desio mnogo pre njihovog rođenja. Rekao je da je našu planetu posetio par sova sa druge planete, i da su preko ''BBC''-a rekli kako je Zemlja još jedna periferna planeta u galaksiji, i da postoji mnoštvo drugih Sunaca. Poslednji susret ambasadora iz svemira i Britanskih političara završio se neslavno, i sove našu planetu napuštaju (ubedljivija priča od one koju propagiraju Sajentolozi, morate priznati). Na odgovor sta je ''sovubator'', profesor priznaje da je Adam Daglas kod njega, i Dilan i Selina ubrzo kreću u potragu za njim. Nalaze ga u jednoj šumi dok šeta sa parom sova, međutim,''ljudi u crnom'' ih opkoljavaju, i profesor ih uz pomoć svoje iluzije ''vodi na Mesec''. I dobri, stari Dilan ih vraća u realnost.
U pomoć im pristižu i sove iz svemira i oni uspevaju da pobegnu. U međuvremenu, oko profesorove kuće su im ''ljudi u crnom'' spremili zasedu. Dilanu, Adamu i Selini pomoć nude dve devojke koje voze kombi zvani ''Mečear'' i objašnjavaju im kako su one ''Kćeri Meseca'', i kako je za njih Adam Daglas najvažniji čovek na svetu. To isto ''ljudima u crnom'' kaže izvesni ''Gospodar Senki'', uz obrazloženje da je on neophodan element da bi ''Obasjani um'' uspeo. Dilan Dog otkriva da svaki put kada dodirne gospodina daglasa, zapada u onu iluziju, i odlazi na Mesec. Nakon buđenja otkriva da ''Kćeri Meseca'' nameravaju da Mesečevu energiju prebace na Zemlju, i tako zamene žive i mrtve koji tamo počivaju. Takođe kažu da je Dilan Dog prirodni medijum, i da nije svestan svojih moći. Inače je Muna ta devojka kojoj pripada medaljon preko koga će stupiti u kontakt sa Mesecom, i koja je pre trideset godina zavela kolegu Adama Daglasa i pri polasku na Mesec mu dala isti takav Tibetanski medaljon. Obred ''Kćeri Meseca'' pocinje, i hiljade mrtvih duša dolazi na Zemlju. Tada se pojavljuju ''ljudi u crnom'' i izvesni gospodin Leng. U svom tom metežu Dilan Dog uspeva da uništi medaljon, i jednom zauvek prekine to.
Sve u svemu, bila je ovo još jedna priča Sclavia i Mignaccoa kao dokaz da je ovo strip koji nema lošu epizodu, ili je barem to retkost.
Ilija Najdanović
