Na početku... Operacija Frankenštajn predstavlja prvu Bankerovu priču u kojoj se dotiče najbolnije ljudske teme 20. veka. Klasik stripa na početku stvaralačkog entuzijazma genija kakvi su bili Magnus i Banker. Jedan to više nije iz opravdanih razloga...
Fuga smrti... Čitajući ponovo strip, u glavi su mi se vrtele slike iz Beninjijevog filma "La vitta e bella", s tim da mi je za samo pisanje recenzije bilo potrebno ponovo pročitati pojedine delove Ekove knjige "Tajanstveni plamen kraljice Loane". Jer sve se činilo poznatim...
Generalno gledajući, delo je puno britkog humora i sjajnog karikiranja, gde je primetno ulaganje cele ličnosti samog autora (što mu danas nije karakteristika). Kao i da je scenario pisao pod osećajem krivice. Preneo je kolektivni osećaj stida da ponizi svoje strahove. Antifašistička priča... Otpor vremenu i ljudima iz detinjstva... Gde je Banker superheroj koji ispravlja istoriju i uzima pravdu u svoje ruke. Sa hepiendom, kao i 45, gde je njegov narod bio na poraženoj strani. Menja način uređenja društva. Daje mu širu dimenziju, pomaže čitaocu i sebi. Da pronađu identitet. Između dve klase. U kojoj je jedna, dobro, koja pobeđuje drugu, zlo. Koje je i krivac za uspon fašizma. Te je jasno kojoj se treba prikloniti.
Predstavnik te druge strane je alter ego doktora antropologije Jozefa Mengelea. Kvazi doktor koji je pobegao od lica pravde i koji se krije daleko od javnosti. U ovom slučaju na Azurnoj obali, odmaralištu bogatih, što je odlična kamuflaža. I ne menja svoj poziv, i dalje eksperimentiše na ljudima kao na pokusnim kunićima. Njegov cilj je stvoriti mutanta. Ne pomoći bolesniku na samrti, već pokazati svetu, moć Rajha. Dokazati mu da je ponovno rađanje arijevaca moguće.
Taj Mengele u svetu stripa je od samog pojavljivanja naznačen kao negativac. Svog poslodavca naziva nemačkim izrazom za gospodina, Herr. Otkriva nam da je radio u Dachau i postigao sjajne rezultate (ironija, ne?). Banker mu, time, stavlja žig, pravi omraženu ličnost od njega. Ali mu daje i dozu ljudskosti. Jeste, on je ratni zločinac, veruje u ponovno rađanje nacizma, ali je i simpatični naučnik koji kao da je omađijan Gebelsovom propagandom. Veliki um, zaveden na pogrešnu stranu, koje, kao i svi veliki eksentrici, ne želi da se odrekne. Zbog toga i biva kažnjen na totalno banalan način. Sjajna satira, Max!
Levičarsko opredeljenje i mržnja prema nacio-socijalističkoj ideologiji, navelo je Bankera da napiše parodiju u kojoj se on, hedonistički, poigrao lovca na naciste, Simona Vizentala. Uhvatio je Mengelea, kad je on, već, izmicao pravdi. Ali kako je Alan Ford humoristički strip, celoj toj ozbiljnoj temi dao je urnebesan prizvuk. Te kako je prošlo više 20 godina, smatrao je da je Alan Ford idelan za ismevanje ideja nacizma i fašizma. Što je kasnije, neretko, upotrebljavao.
Na kraju... To što je Banker uradio '69, kao da je inspirisalo Iru Levin da napiše knjigu "Momci iz Brazila". Kasnije i da se od istog napravi veoma poznati film sa Gregori Pekom u glavnoj roli. Njegov izuzetni smisao za kritiku društva, ideologija, imućnog i uticajnog sloja, nažalost mu se kasnije vratilo kao bumerang. Bez želje za samokritikom, danas je omražena ličnost od strane publike. Toliko, da u glavnim likovima njegovih negativaca, pronalaze samog autora.
Vrati se korenima, Secchi...
stripovi.com
