Ovo je epizoda u kojoj se po prvi put pojavljuje kako Veliki Cezar, tako i njegova tri "kućna" ljubimca, Beti, Tedi i Teodor. Isto tako, u ovoj epizodi dodatno eskalira svakodnevni sukob između Broja Jedan i Boba, koji sukob se redovno završava štapom preko Bobovih leđa. I svakako, Broj Jedan nas je prosvetlio za još jednu "istinitu" priču iz istorije. Ali, krenimo redom.
Noć je, doba smutnje, samo najživopisniji likovi kreću se mrakovima Njujorka. Svi normalni ljudi uredno su se zavukli u svoje kuće, a na ulicama vlada pustoš. Ipak, u skrovištu grupe TNT održava se tajna sednica (kako je to uredno i naznačeno na natpisu okačenom o vrata). Cilj sednice, upoznati članove grupe sa narednim zadatkom, a to je pronaći čuvenog gangstera čiji je nadimak Veliki Cezar, koji se navodno nalazi u blizini čuvenog izvorišta lekovite vode pod imenom Eratos. Već nam sam naziv ovog lika, koji se uvodi u svet Alan Forda, ukazuje da je reč o opasnom, tvrdom i sposobnom tipu, koji je taj nadimak zaradio jer je bio genije zločina. Pored toga, reč je i o beguncu iz zatvora, što dodatno ukazuje na njegove sposobnosti. Dakle, već vidimo kako će članovi grupe TNT imati problema dok budu tražili i privodili ovog veoma živopisnog lika, ali ne bi se radilo o čuvenoj grupi tajnih agenata, ako oni to ne bi uradili kako treba.
Već na samom početku epizode nailazimo na komičnu scenu u kojoj Bob prvo buši gumu na točku kolica Broja Jedan, zatim postavlja novi, drveni točak, a potom uporno (i neuspešno) pokušava da ga napumpa. Naravno to za sobom povlači neizbežnu dozu udaraca štapom po leđima, uz standardne komentare.
Broj Jedan (ljutito uz udarac): Iz tebe nikada neće ništa postati, agente Bobe Rock! Trudim se da te podučim, ali sve je uzalud!
Bob (sa bolnom grimasom na licu): Više bih se radovao kad biste se manje trudili!
I kao da to nije dosta, Broj Jedan časti grupu "istinitom" pričom o Juliju Cezaru, rimskom vojskovođi, političaru i piscu iz I veka p.n.e. Naravno, verzija priče Broja Jedan nema baš puno istine sa istorijskom verzijom, ali ko zna, možda je Broj Jedan, obzirom da je bio i svedok događaja iz tog perioda, ipak u pravu. Ono što je veoma zanimljivo, da ne dužim previše, jeste da u ovoj mini priči saznajemo kako je nastala čuvena latinska izreka "Alea iacta est" ili "Kocka je bačena" prilikom prelaska reke Rubikon. Za sve dodatne informacije o Juliju Cezaru preporučujem stranicu na wikipediji!
Naravno priča Broja Jedan je najbolji lek protiv nesanice, za sve članove grupe TNT, osim, naizgled, za Boba. Ipak, iako je na prvi pogled on jedini ostao budan, ovaj član grupe prosto se dosetio kako da prevari svog pretpostavljenog i otkunja makar 15 minuta tokom priče. Svakako, stari lisac kao Broj Jedan ne da se prevariti i tako Bob završava u ćeliji za ispaštanje grehova.
Nakon uvoda u priču prelazimo na put do lečilišta i ovde se opet iskazuje sva škrtost (ili je to možda nedostatak sredstava) Broja Jedan. Bob i Alan, putuju na sastanak sa Grunfom, prvo koristeći vagon za prevoz stoke, kao ilegalni putnici, zatim i balon pun zakrpa, ali i rupa. Uz put im se dešava niz zgoda ili nezgoda, ali konačno uspevaju stići na sastanak sa Grunfom, samo da bi ponovo rizikovali živote koristeći najsavremeniji oblik podmornice koji je Grunf mogao konstruisati za dva dolara i 76 centi. Naravno, sigurnost je garantovana iako Bob nije baš uveren u to.
Grunf (samouvereno): Prihvatite se ovdje i nastojte svojom težinom potpomoći aparaturi!
Bob (poluzabrinuto): Postoji li ikakva nada da preživimo?
Ipak, najhrabriji članovi grupe TNT uspevaju da prevaziđu i ovaj problem i konačno dolaze do luksuznog hotela Eratos, smeštaju se u sobe i žurno idu na doručak, sa namerom da, se pretrpaju i prežderu, kako to Bob slikovito govori. Ipak, Bob i Alan nisu došli ni na kakvu feštu ili da uživaju, već su upali u banjsko lečilište, poznato po svojoj vodici, u koje ljudi dolaze da bi se "oslobodili otrova u svom organizmu". Upravo zbog toga, dobijaju po jednu voćku, komadić salate, ali i čašu čudotvorne vode, koja kada se popije, izaziva neopisiv osećaj muke i bolova u stomaku.
U međuvremenu, Šef, Grunf i Jeremija špijuniraju vilu za koju sumnjaju da je skrovište Velikog Cezara i na najlukavije načine pokušavaju da se uvuku u nju, glumeći sobara, kuhara i krotitelja životinja. Međutim, kako tajanstveni stanovnik vile veoma drži do mišljenja svojih kućnih ljubimaca, prije zapošljavanja, ostavlja njima da se upoznaju sa pridošlicama, ali i da ih eventualno prihvate. Ovom prilikom prvi put u serijalu upoznajemo Beti, Tedija i Teodora, čuvene ljubimce Velikog Cezara, koji će se i kasnije pojaviti u nizu epizoda serijala. Međutim, ljubimci nisu baš prihvatili na najbolji mogući način pridošlice i kao rezultat javljaju se poderane hlače, pocepani kaputi i pokoja modrica.
Neustrašivi trio napušta svoj položaj u vraća se u hotel kada na scenu stupa Sir Oliver. Naime, iako nisu sigurni da je stigao, to zaključuju iz urlika pokradenih gostiju hotela:
Šef (pomalo zbunjeno): Čini mi se da je Sir Oliver stigao!
Alan (stidljivo): I ja imam takav dojam!
I tako na scenu stupa Sir Oliver, koji je ovom prilikom iskazao veliku privrženost i posvećenost ostalim članovima grupe TNT. Naime, kada su povampirene babuskare, gošće hotela, htele da linčuju i "pribiju na krst" jadnog Jeremiju, čija je jedina krivica bila to što je od jednog gosta hotela "pozajmio" odeću, te kada ga je zbog toga privodila policija, Sir Oliver, sav uznemiren kreće da ga spase uz komentar: "Do vraga, ne možemo dopustiti da se tako postupa sa jednim članom grupe TNT". Međutim, Šef ga u tome sprečava, imajući na umu pre svega ozbiljnost misije, zbog koje su se i našli na tom mestu. Ova osobina Sir Olivera javljala se još nekoliko puta u serijalu, ali mislim nikada u toj meri kao u ovoj priči.
Elem, osvetoljubivi Bob, kojeg su već pomenute povampirene gošće hotela prethodno povukle za njegov "ponos", u cilju osvete prema istima, zakucava im haljine za pod, što dovodi do toga da jadni Bob, bežeći pred pomahnitalom ruljom, završava u vinskom podrumu hotela, upada u bure sa vinom i, ponovo, kako bi se osvetio babama (ili možda malo popravio ukus poznate lekovite vodice), celo bure sasipa u izvore te vode. Ovo će se pokazati kao ključan trenutak u potraci članova grupe TNT za Velikim Cezarom, jer će imenovani, nakon što je došao u hotel i počeo da pije vodu, prvo čašom, a zatim i kantom, sav ponosan i busanjem u prsa javno priznati kako je on u stvari Veliki Cezar, kralj zločina. Naravno, članovi grupe ga veoma lako hvataju, vežu i otpremaju u Sing-Sing.
Epizoda Ljekovita voda nije vrh stvaralaštva Magnusa i Bunkera, ali sasvim lijepo vodi čitaoca kroz dogodovštine svih članova grupe TNT i što je još važnije, u serijal uvodi novog lika Velikog Cezara. On će se kasnije pojavljivati u nizu epizoda, a biće i šef podružnice grupe TNT u Los Anđelesu, da bi na kraju postao jedan od najžešćih protivnika grupe TNT.
Scenario ove epizode je sasvim pristojno odrađen, bez velikih oscilacija u priči, ali Bunker je mogao malo više da se bavi Velikim Cezarom. Umesto toga, veći deo scenarija odnosi se na dogodovštine prilikom putovanja i u hotelu, ali to ne bi bio Alan Ford kada bi sve bilo jasno i bez crnohumornih doživljaja svih članova grupe. Magnusov crtež je za čistu desetku. Ipak naslovnica je mogla biti malo maštovitija, jer se u stripu javlja niz motiva koji su mogli završiti na naslovnici. Ovako, Magnus je nacrtao samo Boba i Alana, zamaskirane, kako sede na klupi, što je, priznaćete, prilično nemaštovito.
Sve u svemu epizoda vredna pažnje, kao uostalom i sve epizode Alan Forda iz Magnusovog opusa.
stripovi.com
